Registracija zajednica etažnih vlasnika zakonska je obaveza od 2003. godine, ali do danas ih je u gradu registrovano samo 900, a više od 20 odsto još čeka registraciju! Ova obaveza najčešće se izbegava zbog nemara, nesloge stanara i straha od troškova.
Prema Zakonu o održavanju zgrada koji je lane stupio na snagu, za registraciju zajednica etažnih vlasnika ostalo je još godinu dana.
– Ukoliko tu obavezu ne ispune, nadležni organ lokalne samouprave imenovaće fizičko ili pravno lice kao privremenog zastupnika dok ne bude osnovana zajednica. Vlasnici stanova su dužni da odrede osobu koja će obavljati poslove zajedničkog upravnika. Ako se osnivanje etažne zajednice bude i dalje izbegavalo, uslediće kazne od 300 do 3.000 KM – kaže portparol Administrativne službe grada Milenko Šajić.
Krovovi prokišnjavaju
On je potvrdio da je najviše neregistrovanih zajednica u stambenim zgradama koje nisu uknjižene. U najvećem broju slučajeva to su zgrade koje nisu tehnički primljene ili u njima nije razgraničeno vlasništvo, ali je na to znatno uticao i nemar vlasnika stanova.
– Vlasnici koji su se registrovali kao zajednica u prednosti su jer mogu da učestvuju u odlučivanju o korišćenju i održavanju zajedničkih delova zgrade, o finansijama za održavanje i drugim pitanjima – kaže Šajić, i dodaje da se zgrade bez registrovanih zajednica uopšte ne održavaju.
NEMA KOMPROMISA Milorad Arlov
-U samostalnoj režiji uglavnom se rade hitne intervencije. Određeni broj zajednica održavanje je poverio Zavodu za izgradnju Banjaluka zaključivanjem ugovora o održavanju delova stambenih zgrada – nastavlja Šajić.
Predsednici pojedinih zajednica ističu da je najčešći uzrok neregistracije nemogućnost stanara da se dogovore i njihov strah od troškova. Zajednica koja može da se pohvali dobrom saradnjom stanara i sređenom zgradom je u Ulici prve krajiške brigade 1 na Starčevici, koja već osam godina uspešno rešava sve probleme.
– Zgrade koje nisu registrovane kao zajednica etažnih vlasnika propadaju, a stanari rešavaju probleme samo kada dođe pet do dvanaest. Ti ljudi ne shvataju važnost održavanja sopstvene zgrade, a posebno mi nisu jasni stanari starijih zgrada. Mnogo je primera zgrada o kojima niko ne brine, a stanari žive sa lošim instalacijama ili pod krovom koji prokišnjava, samo zato što neće da naprave kompromis – ističe predsednik ZEV-a Milorad Arlov.
Dve decenije bez svetla
– Činjenica da ih je gradska uprava i 2007. i 2010. godine nagradila u akciji „Biramo najuređenije” dokazuje da je njihova zajednica primer sloge i uspešnosti – kaže Arlov.
Registracija 100 KM
U Odeljenju za komunalne i stambene poslove kažu da će pomoći predstavnicima zajednica etažnih vlasnika kako bi se uspešno završili registraciju.
– Gradska taksa za registraciju zajednice iznosi 50 KM, ali da bi se registracija završila tu su i troškovi pečata i još neki dokumenti, što na kraju iznosi oko 100 KM. Dokumenti koji su potrebni za registraciju, pored prijave za upis u registar, jesu osnivački akt zajednice, overen spisak članova, odluka o imenovanju članova, overeni potpisi ovlašćenih za zastupanje zajednice, dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, izvodi iz knjige uloženih ugovora, kao i dokaz etažnog vlasništva – kažu u ovom odeljenju.
– Imamo zajedničku prostoriju za druženje sa televizorom, u podrumu smo uredili prostoriju od 16 kvadrata u kojoj stanari mogu da spremaju zimnicu ili da pripremaju rođendane i slave. Stavili smo i video-nadzor, uglavnom kada vidite našu zgradu shvatite da registracija zajednice može da donese samo korist, a nikako štetu – naglašava Arlov.
Međutim, nisu svi takve sreće. Dugogodišnji stanar zgrade u Ulici Vojislava Kecmanovića, koji nije želeo da mu objavimo ime, priča da već 20 godina nemaju rasvetu na stepeništu upravo zato što stanari ne mogu da se dogovore.
– Ako ne možemo da se dogovorimo oko takvih stvari, kako ćemo uopšte da formiramo zajednicu? Kadgod smo pokušali nešto zajedno da uradimo u zgradi, uvek ima onih koji nisu za dogovor. Kada se desi neki problem, na primer da krov zgrade prokišnjava, rešava ga onaj koga najviše ugrožava, o svom trošku. Zato je zajednica etažnih vlasnika pravo rešenje, jer svi stanari učestvuju u održavanju objekta – razočaran je ovaj Banjalučanin.
Izvor: http://www.pressrs.ba