Kupili smo stan…Uredićemo ga onako kako mi želimo, možda nešto novo osmisliti, ko zna,možemo sve što želimo..To je to.
Stan je naš i samo STAN je naša obaveza!!!
Ali ko su nam komšije, ko se nalazi iza vrata do nas? Danas je nekako normalno da ne poznajemo ljude koji nas okružuju, sa kojima svako jutro dijelimo lift i sve što razmijenimo je jedno neugodno „zdravo“. A eto svi mi živimo u toj jednoj zgradi, srećemo se u hodniku i prolazimo sa ciljem da samo stignemo do naših vrata…Mislimo da nemamo ništa zajedničko, a eto, varamo se.
ZGRADA je zajednička, naša i njihova, naših dragih komšija. Našu zgradu treba održavati,čistiti, plaćati njene račune. A to možemo samo dogovorom, i to je obaveza svih nas.
Evo, da se sada malo osvrnem i na zakonsku regulativu koja nam nalaže da se o zgradi moramo mi, kao njeni stanari, brinuti…Zakon o održavanju stambenih zgrada nam nalaže da se moramo organizovati i osnovati Zajednicu etažnih vlasnika koja nam nudi mnogo više nego što mi obični stanari, sakupljeni u jednoj zajedničkoj prostoriji, možemo da učinimo.
Ali, eto, zakon nam toliko toga nalaze, a mi nekako uvijek nađemo način da izbjegnemo te obaveze . Živimo u svijetu gdje postoji toliko nepovjerenja, otuđenosti od države i svih njenih proizvoda, nesvjesni da možda samo sebi time stvaramo štetu…
Na teritoriji Banja Luke ima nekoliko hiljada zgrada, i svaka od njih ima svoje probleme i pokušava da se na neki svoj način izbori sa njima.
Ali zašto da se borimo protiv sistema, i umjesto da riješimo te probleme mi ih gomilamo?!?!
Riješenje za sve te probleme je upravo ponašanje u skladu sa Zakonom.
Zakonski rok za registrovanje svih zgrada kao Zajednice Etažnih Vlasnika je već odavno prošao. A eto, ipak ni polovina zgrada nije registrovana…Ljudi nemaju vremena, neki se uopšte ne žele prihvatiti tog posla registracije…Ne želi skoro niko da svoje vrijeme troši na trčanje po Opštini, Poreskoj upravi i popunjavanju svih obrazaca koji su potrebni…Ali sve to je za NAŠU ZGRADU!!!
Zašto da sami sebe dovedemo u situaciju da nam isključe struju,vodu, lift, jer banka više ne želi da prima novac od KUĆNOG SAVJETA?? Tada ćemo lagano da se penjemo pješke na šesti, osmi, a možda i na deseti sprat… I ponovo ćemo da krivimo državu, sistem i svakoga ko nam se nađe na putu, a jedini krivac smo mi…Stanari naše zgrade…
Zar nije lakše da se registrujemo… Da se dogovorimo, razgovaramo i upoznamo, i na taj način da pomognemo NAŠOJ ZGRADI.